13 Jan 10

NOVI ZAKON O UDRUŽENjIMA – U SUSRET KLASTERIMA I MEĐUNARODNOJ PRIVREDNOJ SARADNjI

  Ringtone Lil' Scrappy Ft. Young Buck free ringtones for Nokia

("Službeni glasnik Republike Srbije br.51/2009")

 

UVOD

 

Veliku pažnju najšire javnosti krajem 2009.godine privukao je usvojeni Zakon o udruženjima. Njegova primena posebno će doći do izražaja u 2010.godini pa i kasnije a s obzirom na mogućnosti koje nudi ne samo nevladinom već i privrednom sektoru tj.klasterima svakako zaslužuje da se na ovom mestu u osnovnim crtama osvrnemo na njegove norme.

 

Ovim Zakonom prestaju da važe odredbe republičkog Zakona o društvenim organizacijama i udruženjima graćana kao i saveznog Zakona o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije koje se osnivaju za teritoriju SFRJ; izuzetak su odredbe koje regulišu rad sportskih organizacija i udruženja.

 

ZAKONSKA REŠENjA

 

Po novom Zakonu udruženje mogu osnovati najmanje 3 osnivača s tim što jedan od osnivača mora imati prebivalište odnosno sedište na teritoriji Republike Srbije.Osnivači mogu biti poslovno sposobna fizička i pravna lica. Ova mogućnost- da i pravna lica mogu biti osnivači udruženja pruža široke mogućnosti za koncipiranje udruženja kao složenih i svestranih pravnih subjekata koji mogu sarađivati u mnogim oblastima sa istim ili sličnim organizacijama u zemlji ili inostranstvu, uključujući i projekte koji imaju privrednu tematiku i međunarodnu dimenziju a gde klasteri imaju posebno veliku šansu.

 

Udruženje se osniva usvajanjem osnivačkog akta i izborom lica ovlašćenog za zastupanje,na osnivačkoj skupštini udruženja.Statut je osnovni opšti akt udruženja a skupština najviši organ udruženja.

 

Redovna sednica skupštine održava se najmanje jednom godišnje a vanredna sednica se mora sazvati ako zahtev za njeno sazivanje, u pisanom obliku, podnese jedna trećina članova udruženja s tim što se statutom udruženja može utvrditi manji broj članova udruženja od broja utvrđenog ovim Zakonom. Vanredna sednica mora se održati najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za njeno sazivanje.

 

Udruženje može imati jednog ili više zastupnika udruženja.

 

Članovi udruženja odgovaraju solidarno za štetu koju svojom odlukom prouzrokuju udruženju, ako je ta odluka doneta grubom nepažnjom ili sa namerom da s e šteta prouzrokuje, osim ako su u postupku donošenja odluke izdvojili svoje mišljenje u zapisnik.

 

Registar udruženja vodi Agencija za privredne registre.

 

Udruženje može sticati imovinu od članarine, dobrovoljnih priloga, donacija i poklona (u novcu ili naturi), finansijskih subvencija, ostavina, kamate na uloge, zakupnine, dividendi i na drugi zakonom dozvoljeni način.

 

Značajno je spomenuti to što udruženje može neposredno da obavlja privrednu ili drugu delatnost kojom se stiče dobit u skladu sa zakonom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti, pod uslovom da je delatnost predviđena statutom i da je manjeg obima odnosno da se obavlja u obimu potrebnom za ostvarivanje ciljeva udruženja. Ovo zakonsko rešenje omogućava da udruženja budu samoodrživa i da i kroz privrednu delatnost mogu da ostvaruju svoje ciljeve i obavljaju svoju misiju.

 

Zakon dozvoljava statusne promene tj.promene pravnog položaja udruženja u vidu pripajanja, spajanja i podele udruženja.To može biti, gledano iz ugla dinamičnih aktivnosti nevladinog i poslovnog sektora, interesantno jer često ima više udruženja sa sličnim ili identičnim ciljevima koja mogu sarađivati i kroz tu saradnju steći potrebu za objedinjavanjem ili razdvajanjem.

 

Što se tiče prestanka rada, udruženje se briše iz Registra:

  1. ako se broj članova smanji ispod broja osnivača potrebnog za osnivanje a nadležni organ ne donese odluku o prijemu novih članova u roku od 30 dana;
  2. ako istekne vreme na koje je udruženje osnovano kada je udruženje osnovano na određeno vreme;
  3. ako nadležni organ udurženja donese odluku o prestanku rada;
  4. ako je izvršena statusna promena koja, u skladu sa Zakonom, ima za posledicu prestanak udruženja;
  5. ako se utvrdi da udruženje ne obavlja aktivnosti na ostvarivanju statutarnih ciljeva odnosno da nije organizovano u skladu sa statutom duže od 2 godine neprekidno ili ako je proteklo dvostruko više vremena od vremena utvrđenog statutom za održavanje sednice skupštine a ona nije održana;
  6. ako je udruženj u zabranjen rad, i
  7. stečajem.

 

Likvidacija udruženja sprovodi se,kao i kod privrednih subjekata, kada udruženje ima dovoljno finansijskih sredstava za pokriće svih svojih obaveza.

 

Zakon dozvoljava rad predstavništva, kancelarije i drugog organizacionog oblika stranog ili međunarodnog nevladinog nedobitnog udruženja koje ima sedište na teritoriji Republike Srbije.Predstavništvo stranog udruženja može da deluje na teritoriji Republike Srbije nakon upisa u Registar stranih udruženja kojeg vodi Agencija za privredne registre.

 

Ovo je takođe interesantno zakonodavno rešenje koje pruža široke mogućnosti za uspostavljanje raznih vidova međunarodne saradnje, uključujući i privrednu, i kao takvo može biti primenljivo posebno u kontekstu integrativnih procesa Republike Srbije sa Evropskom Unijom.U tom smislu, novosnovani klasteri dobijaju još više na značaju, sa velikim operativno-statusnim manevarskim prostorom.

 

DILEME

 

Analitički i konstiucionalno posmatrano, Zakon ne pravi razliku između pravnog statusa udruženja osnovanih od strane samo fizičkih lica ili fizičkih i pravnih lica ili pak samo od pravnih lica kao osnivača.

 

To ne čini ni u slučaju definisanja prestanka rada udruženja usled stečaja ili likvidacije tj.da li tada udruženje ima status ortačkog društva(što bi bilo logično kada su osnivači samo fizička lica koji bi tada za obaveze udruženja odgovarali svojom ličnom imovinom)) ili društva sa ograničenom odgovornošću,komanditnog društva ili akcionarskog društva (što bi važilo ako su osnivači i pravna lica ili samo pravna lica,u kom slučaju bi njihova materijalna odgovornost iznosila do visine uloga).

 

Indirektno i sporadično pa čak – moramo reći - i neprecizno Zakon o udruženjima se bavi obavezama članova.Tako po čl.40 st.2 ''članovi udruženja i organa udruženja mogu lično odgovarati za obaveze udruženja ako postupaju sa imovinom udruženja kao da je u pitanju njihova imovina(nespretna formulacija zakonodavca!)ili zloupotrebe udruženje kao formu za nezakonite ili prevarne radnje''.Primenjujući metodu suprotne argumentacije,ovde bi se mogao izvući zaključak da članovi udruženja - pravna lica nebi mogli odgovarati u kontekstu ovog člana tj.da bi se osnivanjem udruženja od strane pravnih lica isključila primena čl.40 te bi se onda odgovornost udruženja svodila na odgovornost sopstvenom imovinom – imovinom udruženja a odgovornost osnivača za materijalne obaveze udruženja mogla bi da se svede na solidarnu odgovrnost i to do visine uloženih sredstava ,ako je bilo tih uloga.

 

Na likvidaciju udruženja Zakon predviđa shodnu primenu Zakona o likvidaciji privrednog društva ali predviđa i tzv.skraćeni posupak likvidacije ,ako posle donošenja odluke o prestanku rada udruženja većina članova skupštine da izjavu da su izmirene sve poreske obaveze,obaveze prema poveriocima i da su regulisani svi odnosi sa zaposlenima;tada članovi skupštine udurženja solidarno odgovaraju za obaveze udruženja u periodu od 3 godine od brisanja iz Registra udruženja.

 

ZAKLjUČAK

 

Teoretski gledano svejedno je da li se kao osnivači udruženja pojavljuju fizička i/li pravna lica .Pravne razlike predstavljaju finese koje ulaze u oblast izuzetaka a nikako pravila.

 

Ako u nekom konkretnom slučaju nebi bilo jednostavno – pre svega iz praktičnih i logističkih razloga - sakupiti potpise ,matične i PIB brojeve i otiske pečata svih osnivača ako pravnih lica, onda se može pristupiti osnivanju klastera kao mreže privrednika – fizičkih lica,uspešnih poslovnih ljudi i eksperata.

 

S druge strane, moguće je da bi u poslovnim relacijama ipak bilo od praktičnog značaja i iz razloga pregovaračko – ugovornog kapaciteta i legitimiteta ako bi osnivači klastera bila privredna društva kao pravna lica, mada Zakon o udruženjima dozvoljava konkurisanje kod resornog ministarstva za projekte održivog razvoja bez obzira ko je osnivač.

 

Kako god da bilo, novim Zakonom o udruženjima klasterima se – kao poslovnim udruženjima – širom otvaraju vrata kreativnosti, inovativnosti, organizacionog profilisanja i kooperativnosti...

 

Dobro došli klasteri!


Vesti
60 sertifikovanih članica ženskih udruženja Nišavskog okruga
60 sertifikovanih članica ženskih udruženja Nišavskog okruga


U drugoj polovini 2009.godine, uz tehničku pomoć LEDIB program komponente o razvoju poslovnih organizacija, izvršena je obuka za upotrebu računara u poslovanju članica malih poslovnih udruženja Aktiv žena Niša i Udruženje samohranih majki Niš.



VIDEO

Arhiva Vesti